Prof. dr Ljiljana Šaranac
Štitasta žlezda, štitnjača (tiroidna žlezda ili tiroidea) ima privilegovanu ulogu u ljudskom organizmu; njeni hormoni obezbeđuju normalan energetski nivo neophodan za aktivan život. Stanje nedovoljnog lučenja tiroidnih hormona ili neadekvatne akcije na tkivnom nivou naziva se hipotiroidizmom. Tiroidni hormoni obezbeđuju termogenezu, ili produkciju toplote u organizmu. Hipotiroidnim bolesnicima zbog toga je stalno hladno. Njihove tegobe pogoršavaju se zimi i zato je pravo vreme da govorimo o značaju ovih hormona za naše zdravlje.
Tiroidni hormoni (TH), T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) od ključnog su značaja za rani razvoj mozga, telesni rast, koštano i polno sazrevanje i sposobnost reprodukcije. Prototip su univerzalnosti hormonskog delovanja i neophodni su za preživljavanje. Regulišu stalnost svih funkcija organizma, svakog minuta, Ako nemamo dovoljno tiroidnih hormona naši organi usporiće svoj rad, jer se receptori za njih nalaze u gotovo svakom tkivu. Neće se sintetisati čitav niz proteina, dakle i nekih hormona i enzima, pa i receptora za hormone. Sve što je proteinske strukture neće adekvatno funkcionisati. Druge endokrine žlezde takođe neće raditi dobro, a i egzokrine žlezde će smanjiti svoj rad.
Tiroidni hormoni potenciraju i dejstvo kateholamina (adrenalina i noradrenalina), koji su bitni za naš adekvatan odgovor na stres. Srećom tiroidni hormoni imaju dug poluživot i ima ih u rezervnim depoima mnogih organa odakle se oslobađaju u slučaju nedostatka, inače bi njihov deficit doveo odmah do prestanka vitalnih funkcija. Za razliku od insulina i kortizola npr, čije koncentracije široko variraju u zavisnosti od unosa hrane ili stresa, nivo tiroidnih hormona se održava na prilično konstantnom nivou, što omogućuje besprekoran rad metaboličke mašinerije.
Nedostatak tiroidnih hormona, hipotiroidizam može, zbog toga imitirati razne druge bolesti i biti razlog pogrešnog upućivanja doktorima raznih specijalnosti. Tako su naši pacijenti sa dugotrajnim, kasno otkrivenim hipotiroidizmom upućivani hematologu zbog anemije, gastroenterologu zbog obstipacije ili povišenih transaminaza, nefrologu zbog podbulosti i povišenog kreatinina, dečjem hirurgu zbog bola u trbuhu, kamena u bubregu ili ascitesa, kardiologu zbog usporenog srčanog rada i izliva u perikardu, neurologu zbog mišićne slabosti i izmenjenog ponašanja…Možemo još nabrajati ta lutanja pacijenata samo zato što njihovi doktori nisu brižljivo uzeli podatke o tegobama koje ih muče, niti ih pažljivo pregledali, već su radili analize koje su ih zavaravale i usmeravali pogrešno pacijenta na dalja ispitivanja. Endokrinologu su stigli samo oni kod kojih je primećena gušavost (uvećana štitasta žlezda). Ali, ako je žlezda urođeno zakržljala u razvoju ili atrofirala zbog bolesti, retko je ko u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pa i u centrima višeg ranga objedinio sve tegobe i izveo pravilan zaključak da se radi o smanjenoj funkciji štitaste žlezde – HIPOTIROIDIZMU.
Po mnogim aspektima TH se mogu smatrati tkivnim faktorima rasta. Uticaj na razvoj centralnog nervnog sistema (CNS-a) odvija se preko NGF (Faktora rasta nerava). Uticaji na rast i razvoj spadaju u genomske efekte TH posredovane stimulacijom za mRNK neophodne za sintezu, sekreciju i akciju hormona rasta (HR). Tiroidni hormoni potenciraju stimulaciju sinteze i akcije insulinu sličnog faktora 1 (IGF-1) od strane hormona rasta, kao i stimulaciju drugih faktora rasta, kao što su epidermalni faktor rasta (EGF), već pomenuti faktor rasta nerava i eritropoetin. Odgovor zona rasta u kostima na IGF-1 i remodelovanje kostiju regulisano je tiroidnim hormonima. Bez dovoljne koncentracije tiroidnih hormona rast biva usporen ili potpuno obustavljen. Najpogubniji efekti nedostatka tiroidnih hormona održavaju se na razvoj mozga deteta. Najživlja neurogeneza odvija se u poslednjim mesecima fetalnog perioda i prvih posnatalnih godina.
Tiroidni hormoni su neophodni za rast i oblikovanje fetalnog mozga. Oni podstiču umnožavanje nervnih ćelija, njihov rast, mijelinizaciju i grananje nervnih završetaka i uspostavljanja finih veza između neurona od kojih zavise naše mentalne sposbnosti. Ti procesi intenzivno se odvijaju još pre rođenja, dok je plod u materici, pa sve do navršene druge godine života. Dok se fetalna štitnjača ne razvije plod koristi majčine tiroidne hormone za razvoj mozga. Zato je bitno da tiroidea majke radi besprekorno i da na raspolaganju ima dovoljno joda za sintezu TH. Utvrđeno je da nizak nivo majčinog slobodnog T4 neizbežno vodi do niže inteligencije potomstva. Nizak majčin T4 optužen je i za autizam deteta, ADHD poremećaj i druge bolesti nervnog sistema u kasnijem životu.
Kongenitalni hipotiroidizam ako se ne otkrije na vreme vodi do teške mentalne retardacije; hipotiroidnog kretenizma koji je odmakloj fazi nepopravljiv što se tiče razvoja mozga. Zato se kongenitalni hipotiroidizam otkriva neonatalnim skriningom na rođenju. Blagovremeno lečenje ove forme smanjene funkcije štitnjače znači uvođenje terapije nadoknade u prve dve nedelje života čim se dijagnoza potvrdi. U našoj zemlji svako novorođenče prođe kroz ovu proveru još od 1983. god. Mnogo hipotiroidne dece je otkriveno na ovaj način, a rezultati lečenja su izvanredni. Takva deca ostvare svoje pune mentalne i fizičke potencijale. Rođenjem u kućnim uslovima biva propušten ovaj skrining i zapušteni i kasno otkriveni slučajevi kongenitalnog hipotiroidizma uglavnom dolaze iz sredina gde se još uvek odvijaju kućni porođaji.
Kliničke manifestacije stečene hipotireoze, one koja započne posle prve 2 god. u dečjem uzrastu neće dati tešku mentalnu retardaciju iako se neurogeneza odvija do pete godine, a sporijim tempom čitavog života, već će najupadljiviji biti problemi sa rastom, koštanim sazrevanjem i usporenim radom srca, creva, bubrega, nedostakom uobičajene dečje živahnosti. Stečena hipotireoza je u današnje vreme najčešće posledica hroničnog autoimunskog tiroiditisa i to u 90 % slučajeva, dok je pre uvođenja jodiranja soli, to bio jodni deficit. Klinička slika stečene hipotireoze u dečjem uzrastu se razlikuje od one kod odraslih. Klasične manifestacije se takođe javljaju, ali najupadljivije je teško zaostajanje u rastu. Kašnjenje u koštanom sazrevanju često prevazilazi zaostajanje u linearnom rastu. Ekstremiteti su disproporcionalno kratki i postoji težnja ka višku telesne mase. Pubertet kasni, ali zanimljivo je da nekada, paradoksalno može biti preuranjen.
Čak i subkliničkoj formi hipotiroidizma, koja je označena kao blaga , brzina rasta dece je suboptimalna.
Izolovani centralni hipotiroidizam je prisutan u oko 16% dece sa tzv. idiopatskim niskim rastom. Dijagnoza centralnog hipotiroidizma se može postaviti, ako je fT4 blizu donje granice normale a TSH (Tiro-Stimulišući-Hormon) normalan. Uzroci centralne hipotireoze kada hipofiza ne luči dovoljno TSH stimulatora za lučenje tiroidnih hormona, su urođena nerazvijenost hipofize ili njene stečene bolesti zbog traume, zapaljenja ili tumora žlezde.
Gojazna deca često imaju povišen TSH, zbog narušenog mehanizma povratne sprege i smanjenog broja receptora za T3 u hipotalamusu pod dejstvom viška leptina. Nepotrebna i pogrešna primena TH u gojazne dece doprinela bi gomilanju dodatnih kilograma.
Jedan broj dece manifestuje povišen nivo fT3 uz normalan TSH pri hiperkalorijskoj ishrani. Ova modulacija homeostaze adaptacioni je mehanizam i usmerava energetski višak ka rastu, a ublažava višak TM.
Skrining na kongenitalni hipotiroidizam postigao je svoj istorijski cilj, eliminaciju hipotiroidnog kretenizma i to je pravi trijumf medicinske nauke i etike. Stečeni hipotiroidizm u detinjstvu ostaje nekad neprepoznat godinama i vodi do zastoja rasta. Dinamični rast odlika je zdravog, negovanog deteta, a eutiroidno stanje je ključno u ovom kompleksnom procesu u kome ishrana, emocije i hormoni deluju sinergistički. Prvi korak u hormonskom ispitivanju patološki niskog deteta je određivanje tiroidne funkcije. Pedijatri mora da budu edukovani da rano otkriju stečeni hipotiroidizam i prepoznaju lažno pozitivne rezultate.
Vodite računa o Vašoj tiroidnoj žlezdi. Njoj smeta suviše topla sredina, dakle i globalno zagrevanje. Proizvodnja tirodnih hormona oslobađa toplotu, zato je žlezda i smeštena na vratu, površno da može da se hladi i ne pregreva. Smeta joj i zračenje koje emituju naši elektronski uređaji, kao i hrana i voda iz plastične ambalaže, zatim razne hemikalije u industrijski prerađenoj hrani, pesticidi i herbicidi. Jedite sirovo voće i povrće, pobrinite se da unosite dovoljno osnovnih sirovina za proizvodnju i funkciju tiroidnih hormona, a to su jod, selen, cink i gvožđe. U slučaju nuklearnog akcidenta veoma je važno da je naša štitnjača dobro snabdevena jodom, da ne bi akumulirala previše radioaktivnog joda koji je kancerogen. Saznajte više o štetnosti tzv endokrinih ometača koji ometaju ne samo rad štitnjače, već i sam život na našoj planeti.
