Alergijske bolesti su u poslednjih par decenija poprimile epidemijski karakter i beleži se stalni porast obolelih, za oko 2% svake godine, kako u adultnoj, tako i u pedijatrijskoj populaciji. Gruba procena je da 1/3 stanovnika Srbije boluje od nekog oblika alergije. Najčešći uzročnici alergije su poleni (trava, korova i drveća), grinje, ali se sve češće dešavaju alergijske reakcije na hranu, medikamente, kozmetičke preparate… Alergija se ispoljava kroz različite bolesti (ekcem, alergijski rinitis, astma, nutritivna alergija). Alergijske bolesti predstavljaju neadekvatno funkcionisanje imunog sistema, i nikako nisu posledica “pada imuniteta”.
Nakon dijagnostičkih procedura često se u terapiju uvode antihistaminici, kao i lokalni kortikosteroidi, ali oni deluju samo na simptome bolesti. Jedina terapija koja utiče na sam uzrok bolesti je imunoterapija.
Svrha imunoterapije je dostizanje tolerancije na alergen koji stvara simptome alergijske bolesti, tako što se kontinuirano primenjuje određena doza alergena koji je uzročnik simptoma. Cilj imunoterapije je značajno smanjenje simptoma do potpunog odsustva istih i poboljšanje kvaliteta života pacijenata, kao i sprečavanje pojave novih alergijskih simptoma.
Imunoterapija se planira i primenjuje kod pacijenata kod kojih je izbegavanje alergena nemoguće ili je standardna terapija nedovoljna za kontrolu bolesti. Neophodno je uraditi klinički pregled, uzeti detaljnu anamnezu o tegobama i uraditi alergološku obradu (kožne probe, spec. IgE iz krvi, spirometrija).
Imunoterapija se ne preporučuje kod pacijenata sa akutnim plućnim bolestima, kod teške, nekontrolisane astme, kod srčanih bolesnika (posebno ako koriste beta-blokatore), kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom i u slučaju autoimunih i malignih bolesti.
Alergenska imunoterapija ili allergen-specifična imunoterapija je u kliničkoj praksi jako dugo, više od 100 godina, predstavlja ponavljanu primenu alergena na koji je osoba preosetljiva i koji je u organizmu izazvao stvaranje specifičnih IgE-antitela.
Primena alergena se izvodi u obliku standardizovanih alergenskih ekstrakata. Najčešći put primene su ranije bile potkožne injekcije ili subkutana imunoterapija – SCIT, ali se poslednjih godina rasprostranila upotreba kapi ili standardizovanih tableta koje se rastapaju ispod jezika – sublingvalna imunoterapija – SLIT.
Od vrste alergena zavisi početak i način izvođenja imunoterapije. Kad su u pitanju alergeni polena (sezonski alergeni) imunoterapija se započinje i završava pre sezone polinacije (SCIT) ili započinje pre i nastavlja se tokom cele sezone polinacije i ponavlja se u sledećoj sezoni. Kod alergena koji su stalno prisutni (grinje) terapija se može započeti u bilo kom trenutku i traje kontinuirano.
Minimalno trajanje imunoterapije je od tri do pet godina. Dužina trajanja imunoterapije se određuje pojedinačnom procenom za svaku osobu.
Neželjene reakcije imunoterapije su uglavnom lokalne – otok i bol na mestu subkutane injekcije ili otok i svrab ispod jezika, iritacija ždrela koji kratko traju i prolaze bez korišćenja antihistaminika, javljaju se početkom terapije, a kasnije nestaju. Sistemske alergijske reakcije su moguće, ali su izuzetno retke kada se koriste standardizovani i kvalitetni alergenski ekstrakti.
Iz svega napred navedenog može se zaključiti da je imunoterapija jedini oblik lečenja alergija koji utiče na uzrok, a ne na posledice alergijske bolesti.
dr Prve pedijatrije, prim. dr sci. med. Mirjana Živanović
