Najveći broj infekcija kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta jesu virusne. Istina je, međutim, da se ovaj statistički podatak ne slaže u potpunosti sa brojem antibiotika koji je prepisan deci. Taj broj je mnogo veći i moramo se upitati, kada je zaista neophodno uključiti antibiotike, a kada ne. Da bismo propisali to čudo postpenicilinske ere zvano antibiotik, moramo kao lekari biti odgovorno sigurni da je izazivač bolesti kod našeg pacijenta bakterija.
Doktorske činjenice
Činjenica broj 1. Crveno grlo ne znači samo po sebi bakterijsku infekciju.
Činjenica broj 2. Bol u uhu ne znači automatsku infekciju uha.
Činjenica broj 3. Čak ni sporadično žuto prebojene sline nisu pouzdan znak bakterijske infekcije, jer takvu boju mogu dobiti i usled dužeg zadržavanja u nosnim šupljinama.
Kako raspoznati o kakvoj se tačno infekciji radi?
Najpre detaljnim pregledom deteta. Zatim isto tako detaljnim prikupljanjem informacija od roditelja, pre svega o samoj bolesti – načinu početka, redosledu javljanja tegoba, visini temperature i reagovanju na lekove koji bi trebalo da je snize, o opštem stanju deteta, apetitu, snu. Takođe, pedijatar se raspituje i u prethodnim bolestima deteta i na kraju o njegovom okruženju i prisutnim infekcijama u vrtiću, školi, kući. Od velike su nam koristi laboratorijske analize krvi, urina i stolice, uzimanje briseva iz nosa ili grla, čime možemo još preciznije dobiti potvrdu o kakvoj se tačno bakteriji radi.
Antibiotik koji ćemo dati mora biti mudar izbor ispravne dijagnostike, a nikako oružje kojem se lako pribegava, i koje, ukoliko se nekritički koristi, može krenuti u rat, ne protiv uzročnika bolesti, već protiv svih onih dobrih bakterija, na koži, u ustima, crevima, koje su organizmu korisne.
Dakle, verujte vašem pedijatru i oprezno sa antibioticima.
Piše: dr Ana Lazarević, specijalista pedijatrije
