Alergijska oboljenja – sve češći problem savremenog doba
Alergijska oboljenja predstavljaju najčešće zdravstvene probleme današnjice. Skoro četvrtina svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. U poslednje 2-3 decenije tri puta se povećala pojava alergijskih stanja, a verovatno će se tendencija rasta nastaviti sa akcentom na dečju populaciju. Procena stručnjaka je da će do 2050. godine svako drugo dete biti alergično. Samim tim se alergija s pravom naziva epidemijom 21. veka.
Šta su alergija i atopija?
Alergija predstavlja preterani imunološki odgovor na strani antigen bez obzira na mehanizam. Atopija je nasledna predispozicija – sklonost organizma za razvoj alergijske reakcije.
Kako nastaje alergijska reakcija?
Alergijska reakcija je posredovana IgE antitelima na uobičajene faktore spoljašnje sredine i može se podeliti na rani i kasni tip u odnosu na vreme unošenja alergena i pojavu alergijske inflamacije. Manifestacije alergijske reakcije su lokalne i sistemske u zavisnosti od puta ulaska alergena (inhalatorni, nutritivni). Anafilaksa je najteži oblik alergijske reakcije, a pored inhalatornih i nutritivnih alergena mogu je izazvati i lekovi, venomi insekata i neke hemijske supstance.
Koji su najčešći alergeni?
Najčešći inhalatorni alergeni su: grinje i poleni drveća, trava i korova, kao i epitel životinja, a najčešći nutritivni alergeni su kravlje mleko, jaja, kikiriki, pš. brašno, soja, koštunjavo voće, riba i ostali morski plodovi.
Od čega zavise simptomi?
Kakva će biti ekspresija simptoma zavisi od načina unosa, vrste i količine alergena.
Najčešće alergijske bolesti kod dece
Najčešće alergijske bolesti su: alergijski rinitis i alergijska astma, atopijski dermatitis i nutritivna alergija posebno u ranom detinjstvu, kao i polen-hrana alergijski sindrom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Za postavljanje dijagnoze alergijskih bolesti prvo se radi kožno testiranje (SPT i PPT), a zatim i određivanje nivoa spec. IgE u krvi. Treba naglasiti da je anamneza, kako lična tako i porodična, veoma značajna u planiranju dijagnostičkih procedura.
Šta je Atopy Patch Test (APT)?
Pored pomenutih dijagnostičkih procedura postoji i Atopi patch test ili APT – epikutani test na najčešće nutritivne alergene. To je određivanje kasnog tipa reakcije nakon 48 i 72 sata. To je kasna kožna reakcija na nutritivne, pa i inhalatorne alergene, te je osetljiviji test u odnosu na Prick i RAST (spec. IgE), posebno u evaluaciji preosetljivosti na hranu u ranoj životnoj dobi.
Kako se izvodi patch test?
Tokom izvođenja testa alergeni se primenjuju okluzivnom tehnikom. Preporučeno trajanje okluzije je 48 sati, zatim se radi I očitavanje, a nakon 72 sata i II očitavanje. Bitno je da koža bude netretirana, neozleđena na mestu aplikacije alergena. Optimalna koncentracija alergena je 5000 PNU (protein nitrogen units) po gramu u vazelinu. Radi se u gornjem delu leđa.
Kako izgleda pozitivan nalaz?
Ključni elementi za pozitivnost testa jesu: prisustvo eritema, broj i distribucija papula, induracija kože. Stvaranje papula i induracija kože su najkorisniji parametri pozitivne reakcije na hranu posebno kad se istovremeno javljaju, a visoko je specifična induracija van granica primene alergena.
Kako se tumače rezultati?
Umereni eritem je visokospecifičan, ali manje pouzdan znak i kao solitarni nije dovoljan za potvrdu dijagnoze. Kombinacija više od 7 papula sa induracijom kože je 100% specifična i dokaz je alergije na hranu. Prisustvo jednog znaka ima značajnost 47-88%; kombinacija dva znaka 86-100%, a sva tri znaka 100% specifičnosti.
Na koje namirnice se test najčešće radi?
Test se najčešće radi na mleko, jaja, ribu, soju, razne vrste brašna, koštunjavo voće, kikiriki, susam, ali postoji mogućnost široke palete nutritijenata koji se mogu testirati.
