Grip je virusno infektivno oboljenje izazvano nekim od virusa iz roda influence koji ima sezonski karakter i koji se dominantno javlja u zimskim mesecima. Virus se lako rasprostranjuje i već jedan zvanično potvrđen slučaj nam nagoveštava dolazak manje ili veće epidemije. Prenosi se kapljičnim putem, što znači da dete koje se nakašlje ili iskija izbacuje virus koji zatim udišu druga deca kod kojih je moguće da se razvije bolest. S obzirom to da je dete već u završnom stadijumu inkubacije infektivno, jasno je da se ovakva vrsta epidemije u dečijim kolektivima raširi vrlo brzo.
Šta je to što virus gripa razlikuje od ostalih virusa?
Najpre početak bolesti koji zna da bude bukvalno iz punog zdravlja sa naglim skokom telesne temperature do jako visokih vrednosti. Temperatura kod gripa se teško obara i punim dozama antipiretika, i prate je izraženi bolovi u mišićima i zglobovima sa glavoboljom i bolnim pokretanjem očnih jabučica. Bolest prate i takozvani kataralni simptomi-slinavljenje, kijanje, suzenje očiju, nadražajni kašalj, a mogu se javiti i proliv i povraćanje.
Zatim, dok kod većine virusnih infekcija trećeg ili četvrtog dana bolest kreće da jenjava, kod gripa se čini da je u prva tri-četiri dana uprkos punoj terapiji iz dana u dan stanje sve gore. Bolest doseže svoj pik trećeg eventualno četvrtog dana, što se roditeljima može učiniti kao alarmantno i zabrinjavajuće pogoršanje stanja deteta.
Deca deluju izmoreno, malaksala su, slabijeg su apetita. Izuzetno mala deca, bebe, novorođenčad naročito, su sklone lakom dehidriranju usled visoke temperature koja se dugo održava.
Mada najčešće prolazi bez ikakvih komplikacija, infekcija virusom gripa se kao i svaka infekcija može komplikovati, u prvom redu u smislu prodora virusa u pluća i razvoja virusne pneumonije. S obzirom da virus dosta slabi imunološki kapacitet deteta, organzam je podložan i razvoju bakterijske superinfekcije na već postojeću virusnu, tako da treba obratiti pažnju da li se u toku same bolesti ne razvija i bakterijska infekcija.
Grip je virusno infektivno oboljenje izazvano nekim od virusa iz roda influence koji ima sezonski karakter i koji se dominantno javlja u zimskim mesecima.
Na razvoj komplikacija upućuje naglo pogoršanje simptoma, sa pojavom intenzivnog kašlja, ponovnim skokom temperature, ubrzanim disanjem, bolovima u uhu. Virus gripa može dovesti i do takozvane virusne miopatije, koja se manifestuje jakim bolom u mišićima-najčešće nogu. Laboratorija ovih pacijenata pokazuje značajno uvećane enzima koji se nalazi u skeletnim mišićima.
Kako se leči grip?
Lečenje, ukoliko se bolest ne komplikuje bakterijskom superinfekcijom, nikako se ne sprovodi antibioticima, jer za antibiotike u klasičnoj nekomplikovanoj virusnoj infekciji apsolutno nema mesta. Grip se leči simptomatski, potrebno je detetu obarati temperaturu, lekovima kao što su Paracetamol i Ibuprofen, koji se mogu kombinovati tj koristiti naizmenično, uz tuširanje mlakom vodom. Izuzeto je važno detetu omogućiti povećani unos tečnosti, i odmor, što više sna, mirovanje. Lekovi koji se daju za obaranje temperature istovremeno deluju i na bol – to su analgoantipiretici kojima se trostruko deluje na suzbijanje upale, temperature i bola. Deci se daje lagana ishrana, bogata vitaminima, neopterećujući obroci, naročito ako dete ima uz respiratorne simptome i povraćanje i proliv. Probiotici, ukoliko lekar oceni da je potrebno, održavanje higijene usne duplje, čišćenje nosa.
Nakon preležane bolesti savetuje se vraćanje u kolektive, ali uz opreznost narednih nekoliko nedelja. Naša je preporuka pošteda od kolektivnog sporta, težih fizičkih aktivnosti, dve nedelje nakon preležane bolesti, kao i zbegavanje nekih većih skupova naredne dve nedelje.
Pišu: pedijatar specijalista dr Jelena Trkulja i pedijatar specijalista dr Ana Lazarević
