Infekcije urinarnog trakta mogu se javiti kod dece svih uzrasta i zahvatiti različite delove urinarnog sistema.
Većina urinarnih infekcija je izazvana bakterijama koje čine normalnu floru creva (Ešerihija koli, Enterobakter, Klebsijela, Proteus).Ove bakterije su normalni stanovnici creva, ali ako se nađu u urinarnim putevima izazivaju infekciju.
Koji su predisponirajući faktori za nastanak urinarne infekcije?
- kod devojčica blizina otvora uretre i creva olakšava pojavu bakterija u urinarnim putevima;
- anatomska anomalija (vezikoureteralni refluks koji dovodi do vraćanja urina iz mokraćne bešike ka bubrezima);
- disfunkcija u urinarnom sistemu (nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike, odlaganje mokrenja, nevoljno tj noćno mokrenje);
- opstipacija.
Klinička slika urinarne infekcije zavisi od uzrasta, pola, lokalizacije, prisustva anatomskih i funkcionalnih faktora rizika i prethodnih infekcija.
Bebe i deca do 3 godine mogu da ispoljavaju niz različitih simptoma. Na urinarnu infekciju u ovom uzrastu treba posumnjati kada dete ima sledeće simptome: povišena temperatura, plačljivost i razdražljivost (stiče se utisak kao da dete nešto boli), loše opšte stanje, odbijanje obroka, pospanost, bezvoljnost, slabije napredovanje u telesnoj težini kod novorođenčeta i odojčeta, povraćanje, proliv, promena mirisa i boje urina, ojed u pelenskoj regiji koji se ponavlja i dugo traje.
U uzrastu od 3 do 5 godina gastrointestinalne tegobe mogu ukazivanti na urinarnu infekciju.
Kod dece starije od 5 godina javljaju se: peckanje, bol pri mokrenju ili u predelu mokraćne bešike, učestali nagon za mokrenjem, umokravanje, promena boje i mirisa urina.
Kako se dijagnostikuje urinarna infekcija?
Urinarna infekcija dijagnostikuje se sledećim analizama:
- analiza urina sa sedimentom i urinokultura. U urinokulturi treba da bude izolovano više od 100 000 bakterija u mililitru da bi potvrdili postojanje urinarne infekcije. Bitno je pravilno uzeti uzorak urina. Kod dece koja nose pelene, uzorak se uzima kesicom koja se zalepi na kožu spoljašnjeg otvora uretre. Potrebno je prethodno oprati dete. Čim dete piški, uzorak treba odneti u laboratoriju. Kod veće dece uzorak se uzima u sterilnu bočicu, prvi jutarnji urin, srednji mlaz (pustiti da prvi mlaz urina oteče u wc šolju).
- Ponekad je potrebno uraditi i dodatne analize, krvnu sliku sa leukocitnom formulom i CRP.
Ukoliko se urinarna infekcija javlja 2 ili vise puta za kratak vremenski period savetuje se ultrazvučni pregled urotrakta. Ukoliko se ovim pregledom pokaže prisutvo određenih anomalija, potrebno je da dete pregleda dečji nefrolog ili urolog.
Terapija urinarnih infekcija je antibiotska. Kod sumnje na urinarnu infekciju, nakon kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza čiji rezultati ukazuju na bakterijsku infekciju (KKS, CRP, analiza urina sa sedimentom), može se do stizanja rezultata urinokulture primeniti antibiotik širokog spektra dejstva, empirijski. Nakon stizanja rezultata urinokulture, antibiotska terapija se, u zavisnosti od antibiograma, može korigovati. Antibiotska terapija traje 10-14 dana. Simptomatska terapija se primenjuje kod povišene temerature davanjem lekova za snižavanje. Savetuje se i povećan unos tečnosti (vode i čajeva).
5-7 dana po završetku antibiotske terapije, često je potrebno uraditi kontrolnu opšti nalaz urina sa sedimentom i urinokulturu, ali nije obavezno.
Prevencija urinarnih infekcija
Doktori preporučuju sledeće:
-povećan unos tečnosti razređuje mokraću i pomaže ispiranje bakterija iz mokraćne bešike i mokraćnih puteva.
-deca treba da mokre svaka 2 do 3 sata. Zadržavanje mokraće u mokraćnoj bešici u dužem periodu omogućava razmnožavanje bakterija.
-održavanje higijene genitalija kod dece. Od malena ih treba učiti da se brišu od uretre prema čmaru, pravilno i redovno. Higijenu treba održavati blagim sredstvima za higijenu čija pH vrednost odgovara pH vrednosti intimne regije. Na taj način se održava normalna flora u genitalnoj regiji koja sprečava bakterije da idu prema mokraćnoj bešici i bubrezima.
-često menjajte pelene bebi da bi se izbegao produžen kontakt stolice sa genitalnom regijom.
– redovno pražnjenje stolice
-nošenje pamučnog donjeg veša koji omogućava cirkulaciju vazduha. Izbegavajte tesni donji veš
-kod neobrezanih dečaka, kožica se mora redovno povlačiti i prati.
-kod dece koja imaju vezikoureteralni refluks, preporučuje se dvostruko ili trostruko mokrenje da bi se izbeglo zadržavanje mokraće (trening mokrenja) kao i antibiotska profilaksa (svakodnevna mala doza antibiotika, kao preventivna mera).
piše: dr Radmila Mladenović
specijalista pedijatrije
