Bronhiolitis je bolest tipična za bebe do 6 meseci starosti. Kako se radi o zapaljenju disajnih puteva, bronhiolitis može ozbiljno da uplaši roditelje, a ponekad da zabrine i lekare.
Uzrok pojave bronhiolitisa je respiratorno-sinsicijalni virus (RS virus), koji je veoma čest u dečijim kolektivima. Najčešće se javlja u hladnim mesecima, kada deca borave u zatvorenom prostoru. U zatvorenom prostoru se virusi lako prenose kapljičnim putem ili preko kontaminiranih ruku i predmeta od deteta do deteta. Nepisano pravilo je da starije dete ide u vrtić i provodi vreme u kolektivima i prođe sa običnom prehladom, dok bebe dobiju upalu bronhiola, koje postaju preopstruirane.
Kako se prepoznaje bronhiolitis?
Bebe sa bronhiolitisom dolaze visoko febrilne, kašlju, imaju poremećen ritam disanja, dišu pliće i ubrzano. Lekari na pregledu konstatuju pad saturacije i specifičan nalaz na plućima. Na plućima se obično čuje produžen i otežan izdisaj, sa različitim zvučnim fenomenima, najčešće sa pucketanjem i wheezingom.
Kada roditelji da se jave pedijatru?
Odmah čim primete da dete otežano diše, da uvlači trbušnu muskulaturu pri disanju. Deca mogu da imaju iI niz propratnih pojava: otežano jedu i slabo unose tečnost, ječe kada su umorna i pospana, jako ubrzano dišu, imaju prekide disanja, jako su bleda, imaju plavkastu prebojenost oko usana, izražene podočnjake, a u jako teškim slučajevima su im usne, sluznica usana i jezik lividne što je sve znak nedostatka kiseonika i krajnjeg zamora disajne muskulature
Kako se leči bronhiolitis?
Terapija lakših oblika bronhiolitisa se može sprovesti i u kućnim uslovima, ali teži se moraju obavezno bolnički lečiti. Svakodnevne kontrole pedijatra su neophodne jer stanje može vrlo brzo da se pogorša. U tom slučaju deca se obavezno hospitalizuju. Terapije koje se rade u slučaju bronhiolitisa su terapija kiseonikom I respiratorna drenaža, koju kod nas na klinici rade fizioterapeuti specijalizovani za manevar respiratorne drenaže kod dece.
Koje su preventivne mere?
Prevencija bronhiolitisa je veoma važna da bi se sprečilo širenje virusa po dečjim kolektivima. Ona se sastoji u higijenskim merama – pranju ruku i izbegavanju osoba koje imaju ispoljenu infekciju disajnih puteva. Uz to je važno i stanje dečjeg imuniteta čemu doprinosi dojenje i kvalitetna ishrana u kasnijem uzrastu, davanje D vitamina i izlaganje dece suncu.
Autor teksta: prim dr sci med Mirjana Živanović,
pedijatar specijalne bolnice za plućne bolesti Soko Banja, klinički imunolog i alergolog
